Blog
Najbolje tablete za giht: Saveti i preporuke
Giht (Urički artritis) je hronična bolest koja nastaje usled nagomilavanja
U poslednje vreme često se srećemo sa ovim problemom i sa pitanjima šta su to zapravo gljivice na noktima, kako one nastaju, kako ih se rešiti, koji proizvod je najdelotvorniji, koliko traje lečenje, koje su posledice lečenja i tome slično. Kroz ovaj tekst ću pokušati da vam što jednostavnije objasnim šta su to zapravo gljivice na noktima, kako se dijagnostikuju, kako se leče, koji lekovi se koriste u ovim tretmanima kao i koje su to mere prevencije a koje su to stvari koje nikako ne smete raditi ukoliko se borite sa ovom infekcijom koja ume da bude poprilično uporna i dugotrajna, te iziskuje vreme i veoma veliku pažnju.
Gljivične infekcije noktiju poznate i kao ,,onihomikoze’’ su sve nedermatološke infekcije noktiju ruku i stopala, nastale kao proizvod rada keratinolitičkih gljiva odnosno gljiva koje se hrane keratinom-proteinom prirodno prisutnim u noktima. Trichophyton rubrum, ali često se se pronalazi i Trichophytom mentagrophytes, i u manjoj meri Epidermophyton floccosum. Većina infekcija započinje kao gljivična infekcija stopala (tinea pedis), koja se potom proširi i zahvati i nokte. Uzročnici koji ne pripadaju skupini dermatofita su kvasci roda Candida (Candida albicans i Candida tropicalis), te plijesni Scopulariopsis brevicaulis, Aspergillus niger i Hendersonula toruloidea. Infekcija može izazvati promenu boje, zadebljanje i krhkost noktiju, što može biti neprijatno i estetski neprivlačno. Uglavnom se ove reakcije odigravaju na noktima stopala usled toga što nokti sporije rastu, slabije cirkulacije kao i nošenja tesne obuće, što sve pogoduje rastu i razvoju gljivica.
Specifični simptomi prisutnosti gljivica na noktima su promena izgleda i teksture nokta, zadebljanje, deformitet i česta promena boje nokta, što u većini slučajeva pacijenti sami primete i potom se obrate lekaru ili farmaceutu u vezi preparata za lečenje.
Što se tiče promena samog nokta u početku to su samo tačkice bele ili žute, koje se vremenom šire i obuhvataju ceo nokat. U odnosu na vrstu onihomikoze koja je zadesila osobu, prati se i promena i širenje druge boje nokta u određenom pravcu.
Usled neadekvatnog lečenja može doći do deformiteta nokta a sam rast gljivica na noktu može uzrokovati i pojavu neprijatnog mirisa.
Ukoliko je gljivična infekcija uporna, i neizlečena na vreme, ta infekcija se može proširiti i na okolnu kožu koja će postati suva i crvena a zatim se i taj deo kože mora lečiti.
Moguće komplikacije usled neadekvatnog lečenja gljivične infekcije noktiju su mnogobrojne a jedne od glavnih su pojačani bolovi u noktima, dolazi do pojave otpadanja noktiju, kao i kožne infekcije.
Bolovi u noktima a zatim i ostale promene kao što su zadebljanje i crvenilo nokta u mnogome otežavaju život, kako u smislu otežanog nošenja određene obuće, tako i u estetskom smislu.
Kožne infekcije okolnog tkiva, odnosno kože, mogu izazvati upravo gljivice koje su prouzrokovale onihomikozu, i tada dovode do pojave paronihija, što predstavlja infekciju okolne kože koja može biti i gljivičnog i bakterijskog porekla, a koja zatim zahteva dodatnu terapiju, često kombinaciju preparata koji deluju protiv gljivičnih i bakterijskih uzročnika.
Ukoliko je gljivicama zahvaćen većinski deo nokta može doći i do otpadanja odnosno oniholize, trajnog odvajanja nokta od ležišta.
Što se tiče same dijagnoze gljivične infekcije nokta nju postavlja dermatovenerolog, prema rečima Elewinskog i studiji koju je objavio 1998. godine, najtačnija dijagnoza će se uspostaviti u slučaju direktne mikroskopije i kulture gljivica, a na osnovu toga i ispravno lečenje. Kliničar naravno treba da uzme u obzir i istoriju bolesti pacijenta, jer određene bolesti kao sporedne negativne efekte imaju upravo gljivičnu infekciju nokta, a tu spadaju recimo šećerna bolest, imunosupresija, loša cirkulacija, a svakako da tu utiče i starija životna dob gde je loša periferna cirkulacija, sporiji rast noktiju, i duža izloženost samim tim, zatim sportisti su izuzetno podložni zbog dugotrajnog nošenja zatvorene, tesne obuće u kojima se noga znoji ali i zbog korišćenja zajedničkih kupaona i svlačionica, a i generalno sve osobe koje imaju problem sa znojenjem stopala.
Postoji nekoliko vrsta onihomikoza koje razlikujemo a to su: distalna subungvalna, bela površinska, proksimalna subungvalna i distrofična onihomikoza. Distalna subungvalna je najčešća i infekcija kreće da se širi sa donjih ili bočnih strana nokta odakle je gljiva ušla u nokat, zatim imamo belu površinsku koja daje bele površinske mrlje, koje se lako mogu skinuti i veoma često ljudi je olako shvate i ne leče na vreme, ona se javlja samo na noktima nogu. Proksimalna subungvalna je karakteristična za osobe obolele od AIDS-a, tu infekcija prodire sa kože, oštećuje matriks nokta i nokatnu ploču, zbog svega toga nokat uglavnom otpadne a ponovni rast je otežan jer je oštećen matriks. Distrofična onihomikoza se javlja kod pacijenata koji pate od mukokutane kandidijaze, izazvane uglavnom Candidom albicans ali i ostalim pripadnicima roda Candida. Nokat je specifično zadebljao, i mrvi se a često je svemu ovome pridružena i upala kožice odnosno paronihija.
Gljivične infekcije se leče antifugalnim lekovima (antimikotici) koji sprečavaju rast gljivica. Način lečenja zavisi od lokalizacije, težine kliničke slike i imuniteta osobe, međutim u današnje vreme učestalost sistemskih i lokalnih gljivičnih infekcija je u porastu, usled smanjenog imunog odgovora, ili upotrebe određenih lekova, kao što su kortikosteroidi i antibiotici. Važno je napomenuti i da primena antigljivičnih lekova kod dece je ograničena, i da je od sistemskih lekova poznato samo kako deluju grizeofulvin i ketokonazol. Što se tiče primene u trudnoći i tokom dojenja, potpuno su kontraindikovani u tim periodima. Čak je u prva tri meseca trudnoće zabranjena i lokalna primena jer su kod životinja pokazali teratogeni efekat odnosno abnormalnosti tokom fiziološkog razvoja. Među najčešće lokalne antimikotike, koji su dostupni u obliku kreme, masti, gela ili rastvora, ubrajaju se nistatin, klotrimazol, mikonazol, ciklopiroks i bifonazol te proizvodi koji sadrže terbinafin. Kako su neki od njih (npr. ketokonazol, klotrimazol, bifonazol) dostupni u slobodnoj prodaji, važno je konsultovati se sa farmaceutom kako bi se obezbedila sigurna primena.
Što se tiče lekova koji deluju sistemski odnosno lekovi koji se oralno primenjuju, tu se ubrajaju amfotericin B, flucitozin, ketokonazol, flukonazol, itrakonazol, vorikonazol, grizeofulvin i njihova primena je strogo kontrolisana od strane lekara i izdaju se samo uz lekarski recept. Terapija gljivične infekcije može da traje i do nekoliko meseci, za šta je potrebno puno strpljenja i pažljive upotrebe antimikotika, a svi ovi lekovi bilo nakon sistemske ili lokalne primene imaju isti cilj a to je rast nove, zdrave nokatne ploče izlečene u potpunosti od gljivica.
Najčešće u vidu krema, gelova, masti, losiona i lakova koriste se preparati za lokalnu primenu, koji se nanose direktno na oboleli nokat. Uglavnom je lokalna primena prvi korak u rešavanju gljivične infekcije kojom su zahvaćeni nokti, osim u slučajevima kada lekar smatra da je oralna terapija ipak neophodna. Ukoliko lokalna terapija ne pokaže dobar efekat ili ne pokaže dovoljno dobar i brz efekat u tom slučaju se prelazi na sistemsku primenu, a u novije vreme nije redak slučaj ni komobinovana primena lokalne i sistemske terapije kako bi se što pre i što bolje postigao efekat.
Oralna odnosno sistemska terapija se primenjuje pri težim kliničkim slikama, kada lekar kliničar na osnovu pregleda i zasejavanja kulture ustanovi da lokalna terapija neće imati efekta. Od gore navedenih lekova za sistemsku primenu, najveću upotrebu imaju ketokonazol i flukonazol.
Od prirodnih tretmana u lečenju gljivica na noktima veoma dobro su se pokazali soda bikarbona i jabukovo sirće, mada njihova delovanja nisu klinički dokazana. Tu su i ulje origana kao prirodni antimikotik, i limunov sok koji bi zbog svog pH mogao negativno da utiče na rast gljivica.
Alkalna odnosno bazna sredina koju daje soda bikarbona negativno deluje na rast gljivica, pa je upravo to osnova dobrog efekta kod gljivica na noktima, u narodu se prave uglavnom paste od sode koje se lokalno primenjuju.
Jabukovo sirće je još jedan moćan saveznik u borbi protiv gljivica na noktima. Njegova kiselost stvara nepovoljnu sredinu za rast gljivica, a istovremeno pomaže u omekšavanju kože oko nokta, olakšavajući prodor aktivnih sastojaka. Za tretman, se priprema rastvor od jednakih delova jabukovog sirćeta i vode. Potopite zahvaćene nokte ili cela stopala u ovaj rastvor na 30 minuta. Nakon tretmana, obavezno isperite stopala čistom vodom i temeljno ih osušite.
Najbolje mere prevencije za nastanak gljivica jesu nošenje obuće koje nije tesna, redovno pranje i obavezno sušenje noktiju i stopala nakon pranja, nošenje pamučnih čarapa u kojima stopala imaju dobru ventilaciju, izbegavanje deljenja pribora za nokte i redovono održavanje pribora, izbegavanje deljenja obuće sa drugim osobama, nošenje obuće u javnim svlačionicama i bazenima. Neke od indirektnih mera za prevenciju gljivica jeste i održavanje jakog imunog sistema (poput: INNventa IMUNITINN®, Béres Kapi Plus®) jer što je imunološki sistem jači to ste manje podložni gljivičnim infekcijama, pa je na osnovu toga bitna i uravnotežena ishrana, dobar san i fizička aktivnost.
Kako su nokti zahvaćeni infekcijom izuzetno oseljivi, postoje određene stvari koje nikako ne smemo raditi tokom lečenje nokta, da bi lečenje bilo efikasno i da bi spasili inficirani nokat. Neke od tih stvari su pedikir, lakiranje noktiju i nadogradnja noktiju.
Iako pedikir sam po sebi neće napraviti dodatnu štetu, stručnjaci ipak smatraju da je potrebno ostaviti nokte da se oporave uz pomoć terapije a i nakon toga da ojačaju prirodnim putem i izrastu pravilno.
Ovo može biti naročito opasno u slučaju ako je tretman lečenja gljivica lokalnim preparatima, odnosno ukoliko se koriste kreme, gelovi i paste, u tom slučaju lak će onemogućiti prodiranje aktivnih materija i samim tim će sprečiti izlečenje nokta, što samo može dovesti do većih komplikacija.
Kao i za lakiranje što je navedeno gore u tekstu, isto tako se nikako ne preporučuje ni nadogradnja noktiju, jer se u ovom slučaju može zaista velika šteta napraviti. Prostor između prirodnog i nadograđenog nokta je idealan za razvoj i širenje infekcije, što će smanjiti a u većem broju slučajeva i potpuno neutralisati efekat lečenja.
Giht (Urički artritis) je hronična bolest koja nastaje usled nagomilavanja
Opadanje kose je čest problem koji može biti uzrokovan različitim